Koliko ima sati u Srbiji: Kako bi se Englez proveo?

februar 10, 2015 - 16:42 - Redakcija Opozicionar ©

Koliko ima sati u Srbiji: Kako bi se Englez proveo?

Zamislite da ste prosečan Englez i da se odjednom probudite kao građanin Srbije. I odmah vas stave pred televizor. A tamo savetnica predsednika Srbije u društvu folkera, straleta, pijucka, gricka i eto tako vodi neke neobavezne, ali izuzetno važne razgovore sa još važnijim ljudima. Ona ista savetnica predsednika države koja bukvalno skače na svaku reč, pisanije ili odnos prema istom tom predsedniku države za koji sama donese odluku da je nepriličan, neumesan. Spremna sa svakim novinarom i urednikom da se posvađa zbog ugleda predsednika Srbije. Savetnica koja kao refren neke otužne balade gotovo dve godine ponavlja da niko nema pravo da predsednika nešto preupituje i preispituje.

Šta sad da misli onaj Englez koga preseliše u Srbiju? Ne vi obični građani Srbije.  Vas vlast ne uzima za ozbiljno. Nemate pravo glasa. Ionako ste neradnici i kukavice sklone narodski rečeno zvocanju. Englez zaključuje da savetnica predsednika nema više kredibilitet da opominje na kampanje protiv predsednika i na ono sve što opominje i upozorava skoro dve godine. Čim je sela u poselo sa estradom, preselila se iz visoke politike u estradu.

Gleda dalje Englez televiziju. Na programu su vesti. Prilog o važnoj, ekonomskoj temi. I čuje kako je ministar finansija zahtevao da novinari unapre dostave pitanja. Malo je zbunjen Englez. Onda čuje da neko iz pratnje drugom ministra u drugom prilogu novinarku poziva imenom  i objašnjava da je već dobila odgovor na pitanje. Shvata Englez da pi-ar ministra odbrane onako usput, ali javno optužuje novinarku da je dosadna.

Reši Englez da sam izabere televizijski program. Ipaj je još malo Englez. Navikao da bira. I čuje da je predsednik odbora za finansije Skupštine Republike Srbije  sa današnje sednice izbacio građanskog nadzornika, inače predstavnika Topličkog centra za ljudska prava i demokratiju. Predsednik skupštinskog odbora Veroljub Arsić, inače član SNS-a, je udaljio građanskog nadzornika Petra Dobrašinovića dok je obrazlagao izveštaj o javnoj nabavci „Železnica Srbije“ za izgradnju železničke stanice „Prokop“, jer je naveo da su članovi Komisije za javne nabavke izjavili bili tokom postupka izloženi političkim pritiscima. Arsić je brže bolje oduzeo reč Dobrašinoviću jer podnosi politički, a ne stručni izveštaj, i još je pozvao obezbeđenje skupštine da građanskog nadzornika udalje iz zgrade.

E, sad Englez ne bi bio Englez, pa čak i u Srbiji, kad ne bi znao da je građanski nadzornik bio pozvan na ovu sednicu i to baš da obrazloži svoj izveštaj o spornoj javnoj nabavci. Vrlo brzo se Englez raspitao zbog čega je važan ovaj izveštaj, ova nabavka i sve mu je postalo jasno kada je uvezao da je ona deo čuvenog „Beograda na vodi“, najvažnijeg projekta srpske Vlade i premijera, koji je u isto vrme i predsednik najveće, pa i vladajuće stranke, kojoj pripada i predsednik skupštinskog odbora.

Ali, Englez nikako ne razume jednu stvar. I tu je prilično slišan običnom građaninu Srbije. Zbog čega su uopšte pozvali građanskog nadzornika kad su znali o čemu je reč? Kako su mogli da mu uopšte daju bilo kakav prostor kad čovek ima dokaze o nezakonitom postupku u vezi sa javnom nabavkom „Železnica Srbije“? Ima dokaze da je kredit koji se uzima od Kuvajta za realizaciju projekta izmeštanja autobuske i železničke stanice bez ekonomskog razloga povećan za cirka šest miliona evra. A da to narastanje iznosa kredita nije partio novi finansijski plan, niti izmena plana javnih nabavki javnog preduzeća „Želeniznica Srbije“. Dobrašinović ima podatke da je na otvaranju ponude određeni načelnik sekotora „Žleznice“ bio i kao predstavnik jednog od ponuđača. Čak je Toplički centra za ljudska prava i demokratiju podneo zahtev Komisiji za zaštitu prava Republike Srbije jer je ugrožen integritet postupka javne nabavke. Komisija je sasvim razumljivo odbila ovaj zahtev, ali je u međuvremenu pokrenut i spor pre Upravnim sudom.

Ako je sve to jedan Englez vrlo brzo saznao, logično je da se pita da li je moguće da predstavnici najmoćnije stranke nisu sve to znali? Nije mu jasno ni da su izbacili građanskog nadzornika. Tako su napravili još veći skandal. Da su ga pustili, tajna bi možda duže bila tajna, a ovako je javnost očas posla saznala o čemu se radi. I sve više sumnja u zakonitost različitih postupaka vezanih za „Beograd na vodi“, pa i potrebu da jedna siromašna zemlja potroši toliko novaca za nešto što će se teško isplatiti, a posledice će biti nesagledive.

I Englez više nije Englez. Tačno zna gde je došao. Tamo gde sila i bezakonje nameću pravila. Tamo gde procedura i zakon nisu važniji od zakona jačeg.  Postao je Srbin. I pošto ne zna koliko je sati, ni da li je pravo vreme, razume da ima samo dva izbora. Ili da progovori ili da spakuje kofere i ode.

(Olivija Ilin)

 

februar 10, 2015 - 16:42 - Redakcija Opozicionar ©