Prokopavanje Srbije

februar 14, 2015 - 12:19 - Redakcija Opozicionar ©

Prokopavanje Srbije

Hajde sada da vidimo gde smo bili, šta smo videli i ko je koga pobedio.

Nadgledali smo javnu nabavku „Prokop”, koju su obeležili brojni problemi i nazakonitosti, od kojih su najizrazitiji i najznačajniji: opstrukcija rada građanskog nadzornika od strane naručioca “Železnice Srbije” a.d, nedostatak konkurencije i dodeljivanje ugovora uz kršenje antikorupcijskih odredbi Zakona o javnim nabavkama.

Naručilac nije obavestio građanskog nadzornika (Toplički centar za demokratiju i ljudska prava) o ključnim fazama u postupku javne nabavke – o pokretanju postupka i o zaključenju ugovora sa izabranim ponuđačem. Građanski nadzornik nije imao uvid u postupak javne nabavke u fazi izrade konkursne dokumentacije. Sva dokumentacija u koju je građanski nadzornik imao uvid, dostavljana je isključivo na zahtev građanskog nadzornika i često uz veliko zakašnjenje, što je značajno otežalo obavljanje građanskog nadzora.

Drugi problem koji je obeležio ovu javnu nabavku je očigledni nedostatak konkurencije. Za posao vredan 26 miliona evra dostavljena je praktično samo jedna ponuda, s obzirom da se ponude ponuđača „Sitimont” d.o.o. Zemun i grupe ponuđača „Bauwesen” d.o.o. Lazarevac, koje su ocenjene kao neprihvatljive,  suštinski i ne mogu smatrati ponudama. Odluka Naručioca da se nabavka ne oblikuje po partijama, odigrala je presudnu ulogu u ograničavanju konkurencije.

Da je nabavka sprovedena na način kakao je bilo predviđeno prethodnim obaveštenjem, daleko veći broj ponuđača bi mogao da ispuni uslove za učešće, što bi, izvesno je, obezbedilo i veću konkurenciju. U kontekstu konkurencije upadljiva je i zanimljiva „samouverenost” grupe ponuđača okupljene oko „Energoprojektopreme” a.d. čija je pobednička ponuda iznosila 25.773.840,76 evra bez PDV-a, što je za svega za 0,87% manje od procenjene vrednosti javne nabavke!

Treći i najozbiljniji problem predstavlja činjenica da je ugovor dodeljen uz grubo kršenje antikorupcijskih odredbi Zakona o javnim nabavkama. Ono što posebno zabrinjava je pasivna uloga Uprave za javne nabavke, koja nije iskoristila nijedno od svojih ovlašćenja kako bi zaštitila javni interes, kao i skandalozna odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja, po svojoj suštini, predstavlja otvoren poziv na kršenje Zakona o javnim nabavkama. Na osnovu celokupnog toka postupka i njegovog ishoda osnovano se može pretpostaviti da je okolnost da je u sastavu grupe ponuđača okupljene oko „Energoprojekta” bila i češka kompanija „AŽD Praha” d.o.o, čiji je predstavnik bivši direktor Sektora za elektrotehničke poslove „Železnica Srbije”, dodatno odvratila potencijalne ponuđače od učešća u postupku ove javne nabavke.

Još jedan problem, koji jasno oslikava društveni i politički kontekst u kojem se odvijao postupak nadgledane javne nabavke, zaslužuje prostor u ovom tekstu. Reč je o nedovoljnoj i neodgovarajućoj zastupljenosti građanskog nadzornika u medijima. Članom 28. Zakona o javnim nabavkama propisana je obaveza građanskog nadzornika da u slučaju osnovane sumnje u zakonitost postupka javne nabavke obavesti nadležne državne organe i javnost.

U skladu sa zakonskom obavezom, građanski nadzornik je o svim utvrđenim neregularnostima u nadgledanom postupku javne nabavke obaveštavao javnost objavljivanjem saopštenja i prateće dokumentacije na internet strani Koalicije za nadzor javnih finansija – www.nadzor.org.rs.  Saopštenja iste sadržine upućivana su vodećim elektronskim i štampanim medijima u Republici Srbiji, ali ona, bez obzira na sadržaj od javnog interesa nisu objavljivana. U periodu kada su svi centralni mediji faktički stavljeni pod kontrolu izvršne vlasti, prećutkivanje informacija o kršenjima zakona u ovom postupku javne nabavke jedini je logičan epilog i jasan odraz stanja medijskih sloboda u Republici Srbiji.

Posebno treba naglasiti da nadgledana javna nabavka ima izrazitu i izraženu političku dimenziju, s obzirom da je reč o „Prokopu”, koji je prva fazi izgradnje centralnog ekonomskog, političkog i marketinškog projekta Vlade Republike Srbije „Beograd na vodi”…

 Poslednju rečenicu nije bilo moguće dovršiti na sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije, održanoj 9. februara 2015. godine. Na ovu sednicu građanski nadzornik je bio pozvan kako bi predstavio svoj izveštaj. Oduzimanjem reči predstavniku građanskog nadzornika, predsednik pomenutog odbora je nedvosmisleno pokazao da kritičkoj reči zasnovanoj na činjenicama i analizama u srpskom parlamentu trenutno nema mesta. Naravno, ako je predmet kritike Vlada Republike Srbije ili njen premijer.

ŠTA SLEDI

 Koliko god zvučalo paradoksalno, bahatost i primitivizam predsednika Odbora napravili su veliku uslugu svima kojima je u ovoj javnoj nabavci stalo do istine. Veliki publicitet koji je ovaj skandalozni ispad dobio u medijima otvorio je prostor za preispitivanje svih ključnih dešavanja vezanih za ovaj postupak i na velika vrata vratio zloupotrebe političkog uticaja vezane za „Prokop” u fokus interesovanja javnosti.

Imajući u vidu okolnost da je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, pokazao da nema kapacitet neophodan za nezavisno i profesionalno razmatranje izveštaja građanskog nadzornika i suočavanje sa činjenicama vezanim za zloupotrebe u javnim nabavkama sa elementima političke korupcije, građanski nadzornik smatra da je formiranje skupštinskog anketnog odbora neophodan korak koji vodi ka rasvetljvanju okolnosti o nezakonitostima i zloupotrebama na koje je tokom nadgledanja ukazano.

Prikupljanje informacija i izjava svih relevantnih aktera vezanih za ovaj postupak javne nabavke, pompezno najavljivane kao prve faza izgradnje „Beograda na vodi” a finansirane iz kredita za koje je garancije dala Republika Srbije, pružiće javnosti priliku da razume kako je moguće da procenjena vrednost javne nabavke bez ikakvog obrazloženja i pravnog osnova bude uvećana za blizu 6 miliona evra, zbog čega je za posao vredan 26 miliona evra pristigla samo jedna kompletna ponuda, kako je moguće da nadležne insitutucije zakonske odredbe tumače u skladu sa političkim prioritetima Vlade Republike Srbije, a ne pravnim načelima i standardima.

Poslednji je čas da se ova, ali i druge teme koje opterećuju društvo, otvore na pravi način. Pre svega, kroz utvrđivanje činjenica i identifikovanje i sankcionisanje odgovornih za zloupotrebe javnih resursa i izigravanje javnog poverenja.

Društvo je već platilo preveliku cenu. Vreme je da počnu da plaćaju oni koji su samovoljom, bahatošću i pohlepom takav račun društvu ispostavili.

(Dragan Dobrašinović)

februar 14, 2015 - 12:19 - Redakcija Opozicionar ©