Prokopavanje Srbije II

februar 16, 2015 - 18:01 - Redakcija Opozicionar ©

Prokopavanje Srbije II

Novim Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 124/12, član 28.), u naš pravni sistem uveden je institut građanskog nadzornika. Njegova uloga se, u najkraćem, sastoji u nadgledanju postupaka javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara. Takvih je nabavki, u Srbiji, tridesetak na godišnjem nivou. U pitanju su, po pravilu, neki veliki infrastrukturni radovi, nabavke lekova najvećih državnih apoteka, skupih uređaja i usluga namenjenih zdravstvenoj zaštiti, finansijskih usluga. Način imenovanja, mehanizmi postupanja, uloga i obaveze građanskog nadzornika bliže su uređeni Pravilnikom o građanskom nadzorniku („Službeni glasnik RS”, broj 29/13). Predmet kontrole gradjanskih nadzornika nisu projekti, odnosno tenderi koji se realizuju kroz međudržavne sporazume, oni se odvijaju potpuno van kontrole i uvida javnosti.

Za građanskog nadzornika može biti imenovano lice iz redova istaknutih stručnjaka u oblasti javnih nabavki ili oblasti koja je u vezi sa predmetom javne nabavke, odnosno udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa. Građanski nadzornik je dužan da postupa objektivno, nezavisno, nepristrasno, pridržavajući se etičkih načela i pravila struke. U slučaju da u toku nadgledanja javne nabavake, a na osnovu informacija koje su mu dostupne, stekne utisak da se postupak odvija protivno zakonu ili dobije prijavu koja ukazuje na postojanje korupcije, dužan je da o tome obavesti nadležne institucije i javnost. Dužan da podnese odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, odnosno skupštini autonomne pokrajine ili lokalne samouprave i Upravi za javne nabavke, izveštaj o sprovedenom postupku javne nabavke. Za svoj rad građanski nadzornik nema prava na naknadu. U pitanju je, dakle, volonterski rad od društvenog značaja.

Ovo je, naravno, ukratko prikazan legislativni okvir koji je osnov za uspostvljanje građanske kontrole u postupcima javnih nabavki najveće vrednosti, u kojima, logično je i u praksi potvrđeno, leže najveći korupcijski izazovi i mogućnosti. Uz određene manjkavosti koje prate i ovaj segment našeg zakonodavstva, reč je o sasvim pristojnom osnovu za uključivanje stručnih, organizovanih i odgovornih građana u nadgledanje javnih nabavki i uticanje da se one odvijaju na zakonit način i u intersu društva, a ne moralno odmetnutih javnih funkcionera i njihovih biznis partnera.

ŠTA GA JE U PRAKSI SAČEKALO

 No dobro, da pređemo na stvar. Na primeru nadgledanja jedne javne nabavke biće prikazan način na koji je jedan građanski nadzornik razumeo svoju društvenu ulogu u institucionalnom okruženju koje mu nije bilo nakloljeno.

Reč je o javnoj nabavci radova na rekonstrukciji kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici beograd centar – faza I, u javnosti poznatoj kao “Prokop”, naručioca “Železnice Srbije” a.d. (u daljem tekstu Naručilac). Naručilac je 20 maja 2013. godine, obavestio Upravu za javne nabavke o potrebi imenovanja građanskog nadzornika za predmetnu javnu nabavku. U istom dopisu navedeno je da procenjena vrednost javne nabavke iznosi 20.250.000,00 evra (preporučujem čitoacu da obrati pažnju na iznose i procente, pošto bi igra brojeva mogla biti veoma zanimljiva). Rešenjem  od 14 juna 2013. godine, Uprava za javne nabavke imenovala je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava iz Prokuplja za građanskog nadzornika u postupku ove javne nabavke. Reč je o nevladinoj organizaciji sa višegodišnjim iskustvom u nadgledanju postupaka javnih nabavki, osnivaču Koalicije za nadzor javnih finansija, koja je široj javnosti postala poznata 2011. godine, nakon otkrivanja i objavljivanja informacija o ozbiljnim finansijskim zloupotrebama vezanim za akciju „Očistimo Srbiju” Ministarstva životne sredine na čijem je čelu tada bio Oliver Dulić (nepostojeći sajt od 25.000 evra, promocija akcije na turniru „Srbija open” od 475.000 evra…).

Naručilac je 21.3.2013. godine doneo Odluku o usvajanju Plana nabavki za 2013. godinu (broj odluke 1930/2013-43-8). Pomenuta javna nabavka je bila predviđena u Planu nabavki, a ukupna procenjena vrednost je iznosila 20.250.000,00 evra. Sredstva za javnu nabavku su bila obezbeđena iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Naručilac je 25 aprila 2013. godine, na Portalu javnih nabavki, objavio prethodno obaveštenje u kojem je naveo da ima nameru da zaključi 10 ugovora, odnosno da je nabavka oblikovana u 10 partija.

Odluku o pokretanju postupka javne nabavke naručilac je doneo 17 septembra 2013. godine (broj odluke 300/2013-1068). Ukupna procenjena vrednost nabavke iznosila je 3.000.000.000,00 dinara, što je u odnosu na vrednost iz Plana nabavki (20.250.000,00 evra), prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja Odluke, bilo više za 5.924.767.17 evra, odnosno za 29,25%. Naručilac je za navedeni iznos uvećao procenjenu vrednost javne nabavke bez promene plana nabavki i finansijskog plana, što je u suprotnosti sa članom 51. stav 4. i 5 . Zakona o javnim nabavkama. Naručilac nije obavestio građanskog nadzornika o pokretanju postupka javne nabavke,  čime je onemogućeno da nadgledanje postupka u fazi pripreme i izrade konkursne dokumentacije.

Naručilac, Železnica Srbije, je 15 januara 2014. godine na Portalu javnih nabavki i svojoj internet strani objavio poziv za podnošenje ponuda i konkursnu dokumentaciju, a da o tome, kao i u slučaju pokretanja postupka javne nabavke, nije obavestio građanskog nadzornika. Sadržina poziva za podnošenje ponuda bila je u suprotnosti sa prethodnim obaveštenjem, u delu u kojim je naručilac na nedvosmislen način iskazao nameru da zaključi 10 ugovora. Naime, javna nabavka nije oblikovana po partijama, čime je, uzimajući u obzir obim i strukturu radova, broj potencijalnih ponuđača koji bi mogao da konkuriše u znatnoj meri ograničen.

Građanski nadzornik je iz sredstava javnog informisanja saznao da je objavljen poziv za podnošenje ponuda, odnosno da je postupak javne nabavke pokrenut, te je zbog toga 16 januara elektronskom, a 17 januara preporučenom poštom uputio dopis generalnom direktoru naručioca, Dragoljubu Simonoviću, i obavestio ga da je postupanje naručioca u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama.

S obzirom da do postavljenog roka generalni direktor naručioca nije odgovorio na dopis, niti je tražena dokumentacija dostavljena, građanski nadzornik se obratio Upravi za javne nabavke, predsedniku i prvom potpredsedniku Vlade Republike Srbije,  koja vrši osnivačka prava u ime osnivača – Republike Srbije. Obavestio ih je o utvrđenim neregularnostima i od njih zahtevao da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima preduzmu mere koje će obezbediti primenu propisa Republike Srbije i sprečiti protivzakonito postupanje naručioca.

Deo tražene dokumentacije, odnosno izvod iz Plana nabavki za 2013. godinu, odluka o pokretanju postupka i rešenje o obrazovanju komisije za javnu nabavku, dostavljeni su građanskom nadzorniku 23 januara 2014. godine, čime je, sa četiri meseca zakašnjenja, započeo postupak nadgledanja ove javne nabavke.

 ŠTA GA JE TAMO DOČEKALO

Sastanak građanskog nadzornika i članova Komisije za javnu nabavku održan je12 februara 2014. godine, u prostorijama naručioca, Železnica Srbije. Na ključna pitanja o do tada utvrđenim neregularnostima u postupku predmetne javne nabavke, članovi Komisije su dali kontradiktorne i neubedljive odgovore. A evo i kakve.

Na pitanje zašto građanski nadzornik nije obavešten o pokretanju postupka javne nabavke, odgovor članova Komisije bio je da nisu znali da je to njihova obaveza i da je ovo prva nabavka koju nadgleda građanski nadzornik.

Dobro, dešava se. Njihovo neiskustvo je bilo dirljivo.

Na pitanje kako je došlo do promene procenjene vrednosti javne nabavke bez promene plana nabavki i finansijskog plana, usledilo je nekoliko kontradiktornih odgovora na osnovu kojih se nije moglo nedvosmisleno zaključiti zbog čega je promenjena procenjena vrednost javne nabavke. Objašnjenja su se kretala od toga da je Kuvajtski fond za arapski ekonomski razvoj zahtevao da se prilikom uzimanja kredita na osnovni iznos doda još 10% zbog mogućih pomeranja cena na tržištu (podsećamo da je procenjena vrednost uvećana za čak 29,25%), preko toga da je iznos od 26 miliona evra ekvivalentan iznosu od 10 miliona kuvajtskih dinara (ovo implicira da se krediti mogu podizati samo u okruglim iznosima, što je vrlo zanimljivo, kreativno i  naravno, netačno obrazloženje), do objašnjenja da je u pitanju politička odluka i da odgovor treba tražiti ne od njih, članova Komisije, „već od direktora preduzeća, a najbolje od političara”!?

Redak trenutak iskrenosti, skoro da smo na pragu melodramatičnog zapleta!

Iz razgovora sa članovima Komisije i na osnovu eksplicitnog odgovora predsednice Komisije Srđane Šijački, građanski nadzornik saznaje da naručilac, Železnica Srbije, pre određivanja procenjene vrednosti nije ispitao tržište, čime je postupio suprotno članu 64. Zakona o javnim nabavkama kojim je propisano da procenjena vrednost nabavke mora biti zasnovana na sprovedenom ispitivanju tržišta.

Kako su onda uopšte došli do procenjene vrednosti? Do bilo koje vrednosti?Hajdemo dalje.

Sledeće pitanje odnosilo se na još jednu promenu koja je u međuvremenu usledila, odnosno na činjenicu da predmetna nabavka nije oblikovana po partijama kako je to bilo predviđeno prethodnim obaveštenjem. Razlog za to su, prema rečima članova Komisije, moguće poteškoće oko uvođenja više izvođača u posao, s obzirom da je naručilac u prethodnom periodu prilikom realizacije velikih građevinskih radova često plaćao penale zbog zakašnjenja. Cilj objedinjavanja svih partija u jednu je, prema rečima članova Komisije, zaštita sopstvenog finansijskog interesa i povećanje efikasnosti u realizaciji poslova.

Naravno, briga za preduzeće na prvom mestu! A zar izvođači koji kasne ne plaćaju penale naručiocu!?

Dragan Dobrašinović

 

 

februar 16, 2015 - 18:01 - Redakcija Opozicionar ©